понедељак, 28. јул 2014.

ВЕЛИКИ ЦИРКУС



Ви се сећате оних дана када је Велики Циркус дошао у наш град. Прави, огромни, такорећи Апсолутни Циркус. Нисте морали да идете под шатру – он је био око вас, увек и свуда. Одете на посао – циркус, изађете на улицу – превртачи и гутачи ватре, упалите ТВ – жонглери, мађионичари и пророци који све знају, побегнете на терасу – акробате и мајстори на трапезу изводе шараде у ваздуху и по небу.


Од вас се очекивало да се, једноставно, препустите. Уместо тога ви сте скретали поглед, мислили неке своје мисли, па чак и поставаљали питања. И шта сад?
Да се прикључите циркусантима, не можете, превише сте умишљени. Да постанете један од директора циркуса – дебело сте закаснили, нема шансе да вас тамо приме. Једино што је остало упражњено, као да чека баш вас, јесте посао малог код кавеза са лавовима. Ту вас неко неће дирати да се не замери царевима животињског света, да одете – лавови вам неће дозволити јер сте ви, ипак, у њиховој служби.

Остаје вам једино да их редовно храните, и то опрезно да ви не постанете њихова храна, и да понекад, кад нико не гледа а лавови чврсто спавају, пљунете у њихово јело, а затим и у своје да се не би видело шта сте урадили.


 Објављено у "Савременику" број 219 - 221/2014


Миливој Анђелковић

Нема коментара:

Постави коментар